Nagle promene vremena i pomeranje sata: Kako reaguje srce i šta savetuje kardiolog?

Iz toplog i sunčananog dana koji smo imali juče, stigli smo do kiše i snega na planinama.

Lekari upozoravaju da ovakve nagle promene mogu predstavljati ozbiljan stres za organizam, posebno za srce i krvne sudove. Pred nama je i vikend u kome ćemo preći na letnje računanje vremena što je dodatni stres. Kako da se prilagodimo ovim promenama za RTS je govorio kardiolog dr Petar Otašević.

Nagle vremenske oscilacije, poput onih koje donose pad temperature od desetak stepeni u kratkom roku, predstavljaju značajan izazov za organizam, naročito za kardiovaskularni sistem. Direktor Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, dr Petar Otašević, ukazuje da upravo prelazak iz toplog u hladno vreme može dovesti do pojačanih tegoba, kako kod hroničnih bolesnika, tako i kod zdravih osoba.

Kako objašnjava, organizam mnogo lakše podnosi promenu vremena u suprotnom smeru – kada iz hladnijeg perioda ulazimo u topliji. Problem nastaje kada se dešava naglo zahlađenje, jer tada dolazi do fizioloških reakcija koje mogu opteretiti srce i krvne sudove.

„Dolazi do grčenja krvnih sudova, odnosno njihovog sužavanja, što dovodi do porasta krvnog pritiska i može izazvati ubrzanje srčanog rada“, navodi dr Otašević.

Iako kod zdravih ljudi ove promene najčešće izazivaju prolazne simptome poput pospanosti, malaksalosti ili pada koncentracije, kod osetljivih grupa situacija može biti ozbiljnija. Posebno su ugrožena mala deca, starije osobe i pacijenti koji već imaju hronične bolesti, pre svega kardiovaskularne. Kod njih i manja promena u spoljašnjim uslovima može dovesti do pogoršanja osnovnog stanja.

Dnevne oscilacije vremenskih prilika

Dodatni faktor koji utiče na pojavu tegoba jeste i promena atmosferskog pritiska. Kardiolog ističe da te oscilacije mogu pojačati simptome, ali da se kod većine ljudi organizam prilagodi u roku od jednog do dva dana. Upravo zato je važno prepoznati kada su simptomi prolazni, a kada zahtevaju pažnju.

Poseban izazov predstavljaju situacije kada pacijenti već imaju terapiju za krvni pritisak ili srčane bolesti. U tim slučajevima, najvažnije je da ne donose samostalne odluke o promeni terapije.

„Nemojte sami preduzimati nikakve akcije u smislu povećavanja ili smanjivanja terapije koju već imate, već to dogovorite sa svojim lekarom“, naglašava gost RTS-a.

Savetuje da pacijenti unapred, u saradnji sa izabranim lekarom, naprave plan ponašanja za različite situacije – šta uraditi ako pritisak poraste, šta ako padne, kao i kako reagovati u slučaju nepravilnog ili ubrzanog rada srca. S obzirom na to da su proleće i jesen periodi čestih vremenskih promena, ovakva priprema može značajno smanjiti rizik od komplikacija.

Slušajte svoj organizam

Kada je reč o svakodnevnim navikama, važno je prilagoditi se vremenskim uslovima, napominje dr Otašević i podseća na značaj slojevitog oblačenja, kako bi se organizam lakše prilagodio temperaturnim oscilacijama tokom dana.

„Nije dobro da dočekate 25 stepeni u zimskoj jakni“, napominje, ukazujući na potrebu postepenog prilagođavanja.

Kontrola krvnog pritiska takođe je važna, ali ne treba preterivati. Pritisak prirodno varira tokom dana, pa često merenje može dovesti do nepotrebne zabrinutosti. Preporuka je da se pritisak meri u uobičajeno vreme, kao i onda kada se jave simptomi poput glavobolje, vrtoglavice ili zujanja u ušima. Ukoliko lekar preporuči određene lekove za hitno snižavanje pritiska, treba ih koristiti u skladu sa tim uputstvima.

Hidratacija je još jedan važan faktor, ne samo tokom leta, već i u ostatku godine. Preporučuje se unos do litar i po vode dnevno, ali isključivo obične vode. Gazirana pića i sokovi ne mogu zameniti adekvatnu hidrataciju organizma.

Važno je i osluškivati sopstveni organizam, naglašava kardiolog. Prolećni umor je čest u ovom periodu, pa je neophodno prilagoditi aktivnosti sopstvenom stanju. Ako telo signalizira da je potreban odmor, to treba uvažiti. Redovna rutina može se nastaviti, ali uz fleksibilnost i razumevanje sopstvenih granica.

Letnje računanje vremena dodatni rizik

Dodatni izazov za organizam predstavlja i pomeranje sata, odnosno prelazak na letnje računanje vremena. Doktor Otašević ističe da ova promena remeti prirodni biološki ritam. Organizam funkcioniše u ustaljenim ciklusima, pa nagla promena vremena buđenja i odlaska na spavanje može izazvati hormonske reakcije koje utiču na srce i krvni pritisak.

„Naš organizam zna otprilike kada se budimo i kada legnemo na spavanje, a kada odjednom promenite to vreme, može doći do skoka određenih hormona“, objašnjava Otašević. Posledice mogu biti porast pritiska i ubrzan rad srca.

Istraživanja pokazuju da je najrizičniji period upravo prvi ponedeljak nakon pomeranja sata. Tada se beleži povećanje učestalosti akutnog infarkta miokarda za pet do deset odsto. Iako je reč o relativno malom povećanju, ono je statistički značajno i ukazuje na osetljivost organizma na ovakve promene.

S druge strane, prelazak na zimsko računanje vremena, kada se spava sat vremena duže, može imati suprotan efekat i čak doneti određeni zaštitni uticaj.

Kako bi se ublažile posledice promene vremena, preporuka je da se organizam pripremi nekoliko dana unapred. Idealno je da se dva do tri dana pre promene sata postepeno pomera vreme odlaska na spavanje za 15 do 20 minuta ranije. Na taj način se organizmu omogućava da se postepeno prilagodi novom ritmu.

Ukoliko za pripremu nije bilo vremena, važno je obezbediti dovoljno sna.

„Ako spavate sedam sati, vaš organizam neće zameriti da li spavate od ponoći do sedam ili od jedanaest do šest“, ističe dr Petar Otašević, naglašavajući da je ključno održati ukupno vreme sna.

Izvor: N1