Srbija rekorder u regionu po poskupljenju struje: Cene skoro udvostručene za 10 godina

Srbija je u poslednjih deset godina prešla put od evropske zemlje sa najjeftinijom strujom do apsolutnog rekordera po povećanju cene električne energije.

Podaci Eurostata pokazuju da je cena struje za domaćinstva u Srbiji u poslednjoj deceniji porasla za više od 90 odsto.

U ostalim zemljama regiona, pa i šire, nije zabeležen tako drastičan rast. Najveće povećanje posle Srbije imala je Rumunija, gde su cene struje za građane porasle za 47,2 odsto.

Zanimljivo je da je cena struje u Crnoj Gori stagnirala u poslednjih deset godina, dok je u Mađarskoj čak pala za oko osam odsto.

Ovi procenti zasnovani su na podacima koje je objavio Eurostat i odnose se na poređenje cena iz prvog polugodišta 2015. i prvog polugodišta 2025. godine.

Cena uključuje sve državne namete i odnosi se na cenu struje za domaćinstva sa godišnjom potrošnjom od 2.500 do 4.999 kilovat-sati.

Prema ovim podacima, cena struje u Srbiji u prvom polugodištu 2015. godine iznosila je 0,0575 evra po kilovat-satu i tada je bila najniža u regionu, pa i šire.

Deset godina kasnije, u prvom polugodištu 2025, cena je dostigla 0,1102 evra po kilovat-satu, što predstavlja povećanje od 91,6 odsto.

Od 2015. do 2020. godine rast cena bio je postepen i relativno spor, dok je najveći skok zabeležen od druge polovine 2022. godine, odnosno nakon početka energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Najveće povećanje bilo je 2023. godine. Nakon te godine tempo rasta se usporio, ali su cene ostale znatno više nego pre krize.

Podsetimo, cena struje u Srbiji je u drugoj polovini 2025. godine dodatno povećana za 6,6 odsto, ali je spuštena i granica za ulazak u crvenu zonu sa 1.600 na 1.200 kilovat-časova, pa statistika beleži međugodišnji rast cena struje za domaćinatsva od 9,6 odsto. Međutim, Eurostat trenutno raspolaže podacima samo za prvu polovinu prošle godine.

Iako je deo velikog rasta u Srbiji posledica niske početne cene, činjenica je da su i druge zemlje bile pogođene istom energetskom krizom, ali nisu u tolikoj meri preneli troškove na građane.

Jedan od ključnih razloga za ovako drastičan rast cene struje, a na koji često ukazuju energetski stručnjaci, jeste to što Srbija više ne može da zadovolji energetske potrebe iz sopstvenih izvora. Dugogodišnje neulaganje u modernizaciju i obnovu proizvodnih kapaciteta sada dolazi na naplatu.

Nedostatak novih nalazišta uglja, kao i česte suše koje smanjuju hidroenergetski potencijal, dovode do manje proizvodnje električne energije iz domaćih izvora. Zbog toga je Srbija prinuđena da deo energije uvozi po znatno višim cenama, što direktno utiče na račune građana.

Zastarela infrastruktura, klimatski izazovi i zavisnost od uvoza po tržišnim cenama zajedno objašnjavaju zašto su cene električne energije u Srbiji u poslednjoj deceniji rasle brže nego u većini zemalja regiona.

Koliko su iznosila povećanja u regionu?

Kao što je već navedeno, najveće povećanje posle Srbije zabeleženo je u Rumuniji i iznosilo je 47,2 odsto, sa 0,1303 evra po kilovat-satu u 2015. na 0,1918 evra u 2025. godini.

Sledeća je Albanija, gde je cena struje porasla za 42,4 odsto, sa 0,0812 na 0,1156 evra po kilovat-satu.

U Severnoj Makedoniji rast je iznosio 38,5 odsto (sa 0,0826 na 0,1144 evra), dok je u Bugarskoj povećanje bilo 38 odsto (sa 0,0942 na 0,13 evra po kilovat-satu).

U Hrvatskoj je cena struje porasla za 23 odsto, odnosno sa 0,1317 na 0,1618 evra po kilovat-satu.

U Bosni i Hercegovini rast je iznosio 15 odsto (sa 0,0812 na 0,0934 evra), dok je u Sloveniji povećanje bilo 14 odsto (sa 0,1589 na 0,181 evro po kilovat-satu).

Dve zemlje predstavljaju izuzetak: u jednoj je cena stagnirala, a u drugoj je čak smanjena.

U Crnoj Gori cena struje za domaćinstva ostala je praktično ista, odnosno 2015. godine iznosila je 0,0982 evra, dok je u 2025. bila 0,0973 evra po kilovat-času.

Mađarska je još zanimljiviji primer, jer su cene pale za oko osam odsto, sa 0,1127 na 0,104 evra po kilovat-satu.

Crna Gora i Mađarska spadaju među retke zemlje, ne samo u regionu već i u Evropi, koje su uspele da zaštite građane od naglog rasta cena uprkos globalnoj energetskoj krizi.

I u zapadnoevropskim zemljama rast cene struje za domaćinstva bio je manji nego u Srbiji. Na primer, cena struje je u tom periodu u Nemačkoj porasla za oko 30 odsto, u Austriji za oko 45 odsto, a u Francuskoj oko 60 odsto. Naravno, cene struje su u ovim zemljama na znatno višem nivou nego što su kod nas.

Struja u Srbiji više nije najjeftinija u regionu

Srbija je 2015. godine imala najnižu cenu električne energije u regionu, pa i u Evropi. Međutim, usled značajnog rasta cena, tu poziciju je izgubila.

Prema podacima Eurostata, najnižu cenu struje za domaćinstva u prvoj polovini 2025. godine za domaćinstva u regionu imala je Bosna i Hercegovina, na drugom mestu bila je Crna Gora, a potom Mađarska.

Srbija je, prema ovim podacima, zauzimala četvrto mesto.

Izvor: Danas