Kako izgleda predizborni Knjaževac: Radovi, mašine i pokoji plakat

Tri dana pred lokalne izbore, Knjaževac samo što ne „prekipi“ od broja ministara, radova i građevinskih mašina koje su preplavile ceo grad.

Ulazeći u Knjaževac oko podneva, i vozeći se ka autobuskoj stanici, do koje inače treba 10 minuta, ovog puta autobus je milio i probijao se kroz gužvu glavne ulice koja u to doba ne bi trebalo da je toliko prometna.

Nakon nekoliko sekundi, postalo je očigledno da je do zakrčenja došlo što zbog velikog broja automobila sa registarskim tablicama koje nisu knjaževačke, što zbog građevinskih mašina koje su iskakale iz svake krivine.

Kamioni sa mešalicom za beton, bageri, valjci, kiperi, na svakih sto metara iskakao je po jedan glomazni primerak vozila koje građani Knjaževca u ovolikom broju mogu samo pred izbore da vide.

Kada sam krenuo u šetnju, čim sam izašao iz svoje zgrade, dočekali su me saobraćajni znakovi koji obeležavaju radove na putu i koji su morali da se zaobilaze kako bi se došlo do centra grada. Jedini plakati koji se mogu videti tu, van centra, jesu plakati opozicione liste „Promene“ na trafo stanici, uglavnom prešarani, ali ne i prelepljeni plakatima Srpske napredne stranke.

Videvši da slikam plakate, prišla mi je komšinica koja je uvek znala da oplete po lokalnim vlastima i dobacila: „Slabo, slabo, će da pobede“.

Upitana na koga misli, rekla je samo „pa oni“ pokazavši na precrtani plakat. Iako je ostala nedorečena, po tonu glasa moglo je da se prepozna da misli na trenutnu lokalnu vlast.

Na pola puta do centra, u starom gradu, nalazi se nekoliko ringišpila i „bandži džamp“ trampolina postavljenih pre nekoliko nedelja, koji se potpuno prazni vrte u krug. Iako je u pitanju četvrtak u podne, okretanje ringišpila u krug bez ijednog deteta ostavljalo je poprilično apsurdan utisak.

Čudna atmosfera se u gradu osetila i upravo zbog činjenice da nema toliko plakata bilo koje opcije. Da nije ni tih 4-5 bilborda na kojima je Vučić sa predsednikom opštine i direktorkom zdravstvenog centra, ne bi se „na keca“ pomislilo da su izbori.

Ono što bi mogao da zaključi neko ko je došao u Knjaževac pred kraj izborne kampanje jeste da je Knjaževac turistički centar jugoistoka Srbije ne samo tokom leta, već i u sred marta. Na svakih nekoliko automobila sa KŽ tablicama pojavi se po jedan „besniji“ sa BG, ŠB ili AC tablicama.

Iako naravno, nije isključeno da su svi ti ljudi došli na letovanje u martu i to baš u Knjaževac, činjenica da su predstavnici opozicionih lista imali neprijatna iskustva sa ljudima upravo iz vozila sa BG tablicama, govori da su izgleda došli da vide kako Knjaževac izgleda na dan izbora i nekoliko dana pre.

Za nekoliko njih se ispostavilo da su policajci u civilu, s obzirom na to da su me zamolili da se udaljim kada sam pokušao da fotografišem automobile. Na pitanje zašto i moje predstavljanje kao novinara, rekli su samo da je u pitanju poseta ministra.

Kao i poslednjih nekoliko dana, koji je ministar u pitanju bilo teško je saznati s obzirom da u Knjaževac svakodnevno ulaze i izlaze članovi vlade bez da ih ljudi vide, osim onih sa kojima treba da se sretnu (kasnije ću na internetu videti da je u pitanju ministar Gašić).

Pri povratku iz centra, prošao sam jedinom ulicom, koliko se moglo videti, koja je i dalje pod radovima, i kroz koju, uprkos tome, vozače propuštaju da prođu kroz ulicu.

Negde na pola ulice automobil koji je pokušao da zaobiđe radove stao je iza dva kamiona sa građevinskim materijalom i krenuo da svira.

To je bezuspešno radio nekih 30-tak sekundi, nakon čega je vozač izašao mahnuo rukama i viknuo radnicima da oslobode prolaz. Iako je tu bilo nekoliko radnika, pored njega su prolazili kao da ne postoji. Opsovao je par puta i ostao da stoji pored automobila u neverici.

Na pitanje kako mu se čini radovi po gradu, stariji čovek je kratko odgovorio samo „Ma ovo nije normalno“.

Nakon par sekundi tišine i okretanja levo desno kako bi, valjda, pokušao da vidi kome da se obrati kako bi nastavio svojim poslom sam je nastavio:

„Ja stvarno ne razumem, da ovol’ko ne mogu ništa da urade i onda uzmu da iskopaju ceo grad“.

Nakon te rečenice vratio se u svoj automobil i nastavio da sedi i, čini se, pokušava da se vrati nazad odakle je došao. Kako mu to nije isprva pošlo za rukom, i on i radnici ostali su tu ni krivi ni dužni.

On nije mogao da se pomeri, oni nisu nastavili sa radovima.

Za sve to vreme kroz gužvu radnika, mašina i automobila, jer ni trotoari nisu funkcionalni, probijala se starija baka sa kolicima za pijacu i gledala pravo kao da se ništa oko nje ne događa.

Izvor: Danas.rs