Kako je Vučić doživeo još jedan diplomatski krah

Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame o ubrzavanju evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana, koje bi se pri tome odrekla prava veta kao nove članice Evropske unije, glatko je odbijen u Briselu. Komesarka za proširenje Marta Kos je čak primetila da dvojica lidera izgleda ne znaju šta znači ući u Šengen. Takav vrlo direktan odgovor iz Brisela za Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, je pokazatelj da u Evropskloj komisiji gube strpljenje i nemaju nameru da nasedaju na populističke lidere sa Balkana, piše Nova.rs.

Komesarka za proširenje Evropske unije Marta Kos vrlo jasno je odbacila predlog Aleksandra Vučića i Edija Rame, koji su pozvali na ubrzanu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor, bez dobijanja prava veta, piše Nova.rs.

„Nisam sigurna da li Vučić i Rama znaju koliko moraju da postignu ako žele da budu deo Šengena ili zajedničkog tržišta i da je proces reformi težak za ekonomsku integraciju, kao i za članstvo u EU“, rekla je Marta Kos za Politiko povodom zajedničke inicijative Aleksandra Vučića i Edija Rame o novom modelu članstva u EU.

Vučić i Rama su u autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung predložili ubrzanu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište EU i Šengenski prostor, bez da dobiju pravo veta koje imaju sadašnje članice.

Dvojica balkanskih lidera su na taj način poručilia da su eto njihove zemlje spremne da se odreknu pojedinih prava koje donosi članstvo da bi na taj način bila ublažena zabrinutost država članica koje su uzdržane po pitanju većeg proširenja Unije.

Komisija gubi strpljenje

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, saglasna je sa komesarkom da ovakav predlog Vučića i Rame može da se tumači i kao to da oni nisu svesni šta znači ući u Šengenski prostor.

“Ovo je bila zaista jasna poruka Marte Kos o tome na koji način neki politički lideri na Zapadnom Balkanu tretiraju sam proces evropskih integracija. Posebno nakon poslednjih nekoliko godina gde je postojala snažna motivacija Komisije da pogura da se spasu reforme u tim zemljama. Nekako mi se čini da je ovo jedan od pokazatelja da deo komisije gubi strpljenje”, naglašava Bojana Selaković za Nova.rs.

Ona podseća da država za ulazak u Šengen prostor, prvo mora da postane članica EU i da ispuni neophodne standarde, kao i da su tek posle nekoliko godina od dobijanja punopravnog članostva, neke članice dobile mogućnost da budu deo Šengena.

Šta zapravo znači Šengen

“Šengen je režim pravnog poverenja, podrazumeva visoku usklađenost pravosudnih sistema, bezbednosnih sistema, saradnju u oblastima migracija. Mi imamo situaciju u kojoj ova dva lidera misle da je to prečica umesto punopravnog članstva, a upravo u tim oblastima koje su ključne i za Šengen i za evropski ekonomski prostor i Srbija i Albanija trenutno imaju problem”, naglašava sagovornica Nova.rs.

Napominje da i Srbija i Albanija beleže ozbiljan zastoj na svom evropskom putu. Albaniju, kako dodaje, potresa snažna korupcionaška afera u kojoj je uključena potpredsednica vlade i jedna od najbližih saradnica Edija Rame, a njegova partija je odbila da joj skine imunitet i tako je spasila od hapšenja.

“Poruke koje dobijamo iz Srbije, naročito posle usvajanja Mrdićevih zakona, su na istoj liniji. Pokazuju da ne postoji volja da se u tim ključnim oblastima sprovodu reformski procesi, koji bi sada trebalo da budu najsnažniji”, primećuje Bojana Selaković.

Inicijativa za unutrašnju upotrebu

Sem spornih Mrdićevih zakona, za koje je iz Brisela jasno rečeno da su korak unazad na evropskom putu Srbije, različite strukture EU, od Evropskog parlamenta do same Komisije, upozoravale su mesecima na brojne slučajeve kršenja prava i sloboda, kao i sumnje na ozbiljnu sistemsku korupciju, što je sve protivno standardima Evropske unije.

Sa druge stane, ako je zemlja sposobna da dostigne standarde neophodne za ulazak u Šengen ili zajednički ekonomski prostor, onda se sasvim logično postavlja pitanje zašto ne bi išla ka punopravnom članstvu u EU, nego bi se odricala dela svojih prava i išla samo ka Šengenu.

Bojana Selaković ističe da je inicijativa Vučića i Rame bila prvenstveno za unutrašnju upotrebu, da bi se i u Srbiji i u Albaniji građanima poslala poruka da njihovi lideri nude sada pragmatično rešenje, a i da bi se zadržao privid da su obe zemlje i dalje na tom evropskom putu.

Komisija ne naseda na populističke trikove

Direktno negativno izjašnjavanje Komisije o samoj inicijativi i komesarkina packa Vučiću i Rami da ne znaju šta znači Šengen, kako potvrđuje naša sagovornica, može da se tumači i kao jasna poruka tim liderima da je Brisel svestan kako se i na koji način u javnosti zemalja kandidata manipuliše celom pričom o članstvu i samom putu ka EU.

“Komisija je ovim pokazala direktno da ne naseda na te populističke trikove ove dvojice lidera”, naglašava.

Ukazuje da ovo “ne” iz Brisela može i da se osvetli iz još jednog ugla, s obzirom na činjenicu da su predsednik Srbije i premijer Albanije to predložili u autorskom članku za jedan nemački list.

Iz toga se, prema rečima naše sagovornice, može pretpostaviti da se o tome nisu konsultovali sa predstavnicima same komisije. Dok, sa druge strane, ne isključuje mogućnost da su se o tome možda konsultovali sa nekim političkim faktorima u zemljama EU, posebno kada se zna da se deo političkih aktera u pojedinim članicama protivi proširenju.

Ako komisija ne stane iza predloga, onda on nije realan

U tom kontekstu pominje i nedavni intervju predsednice nemačke Alternative za Nemačku, koja je otvoreno rekla da nova članstva u EU nisu realna opcija.

“Ovim istupom Vučić i Rama su podigli lestvicu u načinu komunikacije sa Komisijom i to u situaciji kad se zaista vodi široka i ozbiljna debata o modelima za završetak proširenja za Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana. Sada im je vrlo jasno pokazano da komisija takav predlog ne podržava”, precizira.

To je jasan znak da je Komisija spremna da priča o drugim opcijama, ali da konkrento iza ovoga ne mogu da stanu.

“Naravno, važno je da se zna da je to stav Komisije. Mi sada ne znamo kako će do kraja sam proces proširenja izgledati. Konačnu reč o tome daju države članice. Ne znam da li su se oni i sa kim u državama članicama dogovarali oko tog predloga ili su potpuno izleteli sami, u što čisto sumnjam. Sasvim je sigurno da je to predlog iza koga Komisija neće stati, a ako Komisija iza nekog predloga ne staje, malo je verovatno da će biti realan”, zaključuje Bojana Selaković.

Izvor. N1